Сюдоф стирня

Эрясть-ащесть атят-бабат. Синь ульсь фкя стирнясна, лемоц Золушка. Мзярда стирнять мамац кулось, батяц еявсь од ава. Од мамать ульсь сонцень стирец. Од авась ашезе кельге сире авать стиренц, а сонцень стиренц кельгозе. Эсь стирец ульсь нола, аф мазы, а Золушкась ульсь бойкай, работань кельги и мазы.

Од мамась эсь стиренцты рамси всякай паршихть и еявондезе обедняс церькаву. Весть од мамась стиренц мархта тусть церькаву, а Золушкати мярьгеть тиемс сембе тефнень. Мзярда од мамась тусь, Золушкась кармась авардема, кода тиемс сембе ня тефнень. Лиесь гуленя и корхтай:

— Мее, аканяй, авардят?

— Кода аф авардемс, тейне мамазе мярьгеь тиемс сембе тефнень: кштирдемс сюре, мусь-комс, кодамс котф и стамс стиренцты од панар.

— Тят аварде, — корхтай гуленясь, — мон тейть лездан.

Гуленясь тиезень сембе тефнень. Сяда меле од мамась тусь церькаву обедняс, а Золушкати мярьгеь кочкамс мастор лангета мешок суроть. Стирнясь тага кармась авардема. Лиесь гуле-нясь и кармась корхтама:

— Тят аварде, аканяй, мон суротнень кочкасайне, а тон мольхть церькаву, сявить ня тапоч-катнень и парьхциень платьять.

Золушкась мольсь церькаву, кармась озондома. Мзярда шумордавсь обеднясь, стирнясь тусь ку-ду, но юмафтозе тапочканц. Сась од авась куду. Сон азондозе, што церькавса ульсь мазы стирь, наряжаф парьхциень панарса и золотань тапочкаса, но фкя тапочканц юмафтозе. Тя тапочкать музе баяронь цёра.

Цёрась кармась вешендема тя стирть. Мольсь од мамать шири, меразе од авать стиренц пиль-гонц, тапочкась ульсь ёмла. А Золушкась ульсь кяшф сумань алу. Цёрась ёрась тумс, ся пингть гуленясь азозе, што стирсь кяшсь суманть алу. Баяронь цёрась таргазе стирнять, меразе тапоч-кать, тапочкась ульсь сонь пильгозонза.

Цёрать тусь мялезонза стирсь и сявозе сонь рьвакс.

Рассказал в 1967 г. житель с.Мордовская Поляна А.И.Лёвин, 1898 г.р.
Приведено в книге : Б.Ф.Кевбрин, В.И.Рогачёв, А.Д.Шуляев "Живая память поколений".

Мокшанский фольклор Зубово-Полянского района

На первую страницу

Hosted by uCoz